“Каснимо”, рече Никола трчећим кораком. Једва смо стигли на време до аутобуса. Кренули смо у Вишеград. Пут је текао нормално, мало смо се шалили, појединци су спавали, а ми смо сметали.
Први одмор - Соколац. Искористило смо да једемо, купио сам земичку, шунку и мало сира, то је све било марку и тридесет плус сок од марку. Никола није јео, јер би му то био пети пут да једе од јутрос.
Наставили смо пут. У једном моменту сам се уплашио што нисам понео пасош, али сам схватио да ми не треба, јер је на срећу Никола понео свој. После три сата путовања стигли смо у Вишеград, али смо продужили даље до Добруна. У манастиру смо видели неколико занимљивих ствари: монаха који вози Passat 6, пса са чудном вилицом… Добрун је јако лепо место. Попели смо се на неку велику стену, ја сам хтео да скачем, али ми професор није дао.
Кренули смо назад за Вишеград. Изашли смо код ћуприје на Дрини Ја сам опет хтео да скачем, али професор ми опет није дао. Продужили смо до Андрићграда. Ту смо мало шетали и сликали се, отишли смо на ћевапе и пиво. Ћевапи и нису нешто. Мали сомун, сув и мало лука.
Андрићград је јако леп и свиђа ми се како је сређен, све је лепо, само скупо. Пошто је било скупо, нас пар је отишло у кафану која је мало даље од града. Ту је било баш лепо, јер су цене пристојне.
Када смо се враћали за Андрићград, Никола је тражио да види мост, ћуприју на Дрини, па смо га опет одвели до њега, јер није веровао да је већ био на њему. На срећу, ту су били остали ученици и професори, па смо полако кренули назад за Зворник.
Повратак је био најзанимљивији, јер је Влада свирао гитару и певали смо и драли се у шарагама аутобуса. Најтачније смо певали песму “Снег је опет Снежана”, коју смо посветили нашој професорици Снежи. Од умора смо на крају куњали и замало сви поспали. Око осам сати стигли смо у Зворник и разишли се кућама.
Александар Калдесић IIIe2
Никола Кљештан IIIe2
