Да бисмо будућим средњошколцима олакшали доношење одлуке о наставку школовања, пренећемо утиске матуранта и ученика првог разреда наше школе.
Прича једног матуранта:
Када сам кренула у средњу школу, мислила сам да слиједе четири најгоре године мог живота. Само сам размишљала о завршетку школе. И, наравно, погријешила сам.
За четири године проведене у овој школи скупила сам највише лијепих успомена. И мислим да је то најважније. За вријеме школовања у овој школи схватила сам шта знаци ријеч колектив. Никад нисам видјела бољи колектив од овог, укључујући све помоћне раднике, професоре, директора и ученике. Из школе носим много више него што сам очекивала и много више него што неко из било које друге школе може понети. Ова школа ме је научила шта је право другарство, шта је бежање са часова, какав је осјећај кад попијеш пет кафа до подне, научила ме шта су битне ствари у животу, шта су озбиљни разговори, научила ме да неће увијек бити лако, али да никад не одустајемо.
За све добро, све што сам научила и све сто носим из школе заслужан је овај мој колектив који ће увијек имати посебно мјесто у мом срцу. Да могу овдје провести још коју годину, врло радо бих остала, јер су ово сигурно биле четири најљепше године мог живота.
Прича једног првака:
Крајем априла 2018. године одржан је “Дан отворених врата ” у оближњим средњим школама, да би нам олакшало одабир занимања и правца у ком желимо да наш живот иде.
Посебно сам се заинтересовала за један смер, али ме је одбијала школа због свих лоших гласина које су кружиле унаколо. На крају, ипак се нисам предомислила и одлучила сам урадити праву ствар, уписати оно што волим. Након лета и нервозног ишчекивања, дошао је и први дан у новој школи, уједно и нови почетак. Промена навика и рутине, нова околина и ново друштво. Имала сам срећу да са мном у исти разред иде још пар старих другарица, али знам и за доста њих који су ми рекли: ако не будем знала никога то је сасвим уреду, јер се није тешко уклопити у друштво гдје је доста људи опуштено и расположено. Што се тиче професора и саме школе, све је насупрот гласинама. Од професора, наравно, има и оних строгих, али атмосфера на часовима је доста пријатнија и опуштенија него у основној школи. Прву годину средње школе улепшао је и сајам који се одржава једном годишње у Београду, што нам је било попут екскурзије.
Савет будућим средњошколцима: Нема потребе за стресирањем пред средњу школу, иако сам то ја касно сазнала. Прва година пролази брзо, остале ће још брже, само искористите то време на најбољи могући начин, јер оно што овде проживите нећете нигде другде!
