Ово су ријечи којим се ученица наше школе, Ана Ерак, обратила посјетиоцима у Дому омладине, а њих је овом приликом било у заиста завидном броју.
И, не само да су се осмјехивали: насмијали су се, слатко, у више прилика: кад су слушали како је паса све више, а дјеце све мање и да су пси - кућни љубимци расни, а дјеца домаћа - дивља; кад су слушали да ли је данас боље "шест вранаца у кочији или шест школа у глави" како каже Доситеј Обрадовић; затим о младом писцу који је крадуцкао од Иве Андрића, Његоша, Вука Караџића и других, а онда у сну и на јави бјежао од истих и тако редом.
Аплаузима су испраћали и рецитаторе који су им говорили: "ко је болестан, ми или вријеме", да "не тече вазда мед и млијеко", да "на туђим грешкама паметан учи" или порука из пјесме: "будимо људи", стару дилему Срба: "где би светлост била боља: у сред главе или споља." И  тако редом...
Наравно, нису аплауза били поштеђени ни ученици који су програм обогатили музичким тачкама: Никоме ни р'јеч, Суза Косова, Жубор вода, Мјесечина...
У коментарима послије програма могли смо чути да је педесет минута програма прошло превише брзо. Да смо знали да ће тако бити припремили би и обимнији програм. Имали смо планираних садржаја.
Желимо да се захвалимо свима који су помогли акцију ученика и запослених у ЈУ ТШЦ Зворник за малену Ивану, у којој је прикупљено 2.012 КМ, које су уплаћене на рачун породице. Надамо се да ће у најскорије вријеме и Ивана бити део једне наше приредбе.