Заслужио је да му се и на овај начин захвалимо и пожелимо пуно среће у наредном периоду. Замолили смо га да нам пренесе своје утиске о три године које је провео у нашој школи. Ово је његова прича:

Ја сам Ђорђе Смиљанић, рођен сам 22.07.2007. године и долазим из места Велика Река.

Основну школу сам похађао у Великој Реци и по завршетку школовања, одлучио сам да се упишем у Техничко школски центар Зворник за смер електричара - електроинсталатера.

Моје 3 године школовања биле су испуњене свачиме: и успонима и падовима, и добрим и лошим данима, али колико год то било тешко ја сам се и даље држао свога циља, и на крају тај циљ сам и испунио, због чега сам поносан на себе и на свој успех. За ове 3 године сам научио много тога: о градиву, о људима и о себи. Нека знања су стигла из књига, некад из погледа, тишина, неуспеха, а и победа.

Научио сам и да оцене не морају увек бити мерило знања, и да кроз живот корачам уздигнуте главе са осмехом - јер, као што би једна од мојих професорки рекла: "Без осмеха се пре времена добијају боре" - једноставна реченица која ми је остала у сећању.

И сада када је крај школовању, схватам да из школе не излазим као ђак него као човек. Човек који је поносан на себе и на свој успех. Али, сав тај успех би био непостојећи без подршке коју сам имао све време. Главна и највећа подршка током мог школовања јесте била моја породица. Они су били увек уз мене, и у добру и у злу. Били су моја подршка, мој ослонац и глас разума у најтежим тренуцима, због чега им се много захваљујем.

Друга битна подршка су били професори, који су били уз мене све ово време. Пренели су ми њихово знање, њихову мудрост и њихове савете, који су ме обликовали у особу која сам данас. Хвала им за то.

Техничко школски центар је обележио један диван и занимљив период мог живота, који никад не могу заборавити и који ће ми једног дана недостајати. Драго ми је што сам био део ове школе и хвала вам на свему.